All times are UTC + 1 hour [ DST ]




Post new topic Reply to topic  [ 10 posts ] 
 

Teska srbijanizacija mozgova dece
Author Message
PostPosted: Sun May 10, 2009 2:24 pm 
Moderator
User avatar
Offline

Joined: Tue Jun 06, 2006 5:06 am
Posts: 3077
Bas prelistavam udzbenik iz Muzickog za II razred Osnovne Skole - pa primeri - sta deca od 8-9 godina uce...

Zikino kolo...

Prolecno kolo...

Dunje ranke...

Visnjicica rod rodila...

Mitku noge zabolese (drn drn drn, od igranja i ripanja, drn drn drn...)

Ljudi - da li ste svesni kakav se proces ispiranja decijih mozgova vrsi u Vojvodini?

Kakvo srbijansko okupatorsko siledzijstvo?

NAJGORE VRSTE!

Ulicom nije retko cuti da klinac svojih 12-14 godina na usima ima najnoviji MP3 player sa kojeg drnda neki "Mitko" (nabijem ga na ku.ac)

To je sveopsta tiranija i primitiviziranje nacije.

A da ne kazem kada se tako nesto desava u NASOJ - EVROPSKOJ - VOJVODINI...

_________________
Who dares - wins


Top
 Profile  
 

PostPosted: Mon May 11, 2009 9:08 am 
Moderator
User avatar
Offline

Joined: Tue Jun 06, 2006 5:06 am
Posts: 3077
Idemo dalje:

Udzbenik iz Muzickog za V razred:

Lepe li su nano gruzanke devojke

Visnjicica rod rodila

Povela je Jela

Lepo ti je rano uraniti
rano uraniti
U prazorje kad slavuji poje
Slavuj vice, ajd na vodu Milce
Il na vodu ili na livadu
Na livadi bunar voda ladna

Dunave, Dunave
tiha vodo ladna
Sta cekas, sta mislis, te se ne razlivas?
Razlij se, natopi polja i livade
Da orem, da sejem psenicu belicu
Nek nikne, nek raste, nek brzo sazri

Dodji Mile u nas kraj
pa da vidis sta je raj
Ej haj u nas kraj, pa da vidis sta je raj
Prodje Mile kroz selo
Pa pevusi veselo
Hej haj kroz selo
Pa pevusi veselo

Doslo pismo iz Bosne
da se siske ne nose
Doslo pismo iz Bosne
da se siske ne nose
Ja ih nosim, pa nosim, pa se njima ponosim
Ja cu siske nositi da cu hljeba prositi

( a onda ispod - druga verzija - iz SrbiJU, bre!)

Doslo pismo iz Bosne
da se siske ne nose
a ja nosim, pa nosim, pa se s njima ponosim

Divna, Divna, carne oci ima
carne oci ima, da me oce, da me oce
pogledati njima, pogledati njima
Divna, Divna, medna usta im
Da me oce, da me oce poljubiti njima
Divna, Divna, bele ruke ima
Da me oce, da me oce, zagrliti njima

Tece Tara, tece Tara kroz taj crnogorski kraj
I raznosi svetlost dana nase slavne borbe plam
u razborbe plam
Sad se Tarom top prolama
Tu se bije teski boj
Krv se lije dolinama
Ginemo za narod svoj

Ded poigraj medo, dedo dede poigraj
daj diri daj diri daj diri daj diri
diri diri diri diri diri diri daj
Ded poigraj medo
Dede poigraj
Daj diri diri...
Kako baba mesi
Dede poigraj
Daj diri diri...


itd itd itd

To nije skola za osnovce u Vojvodini - vec istureno odelenje TV Pink i Tv Duga...

_________________
Who dares - wins


Top
 Profile  
 

PostPosted: Mon May 11, 2009 12:01 pm 
User avatar
Offline

Joined: Fri Jan 13, 2006 12:11 am
Posts: 1457
Location: Di sam tu sam
Citajuci napisano sretan sam sto mi deca ne idu tamo u skolu.
Kad razmislim o tome pa u skolovanju tj u programu je razlika
barem 100 godina.
Ovo u Vosi je po meni mentalna tortura maloletika.

_________________
Bogu fala sto sam Lala


Top
 Profile  
 

PostPosted: Mon May 11, 2009 1:35 pm 
Offline

Joined: Thu Sep 06, 2007 5:07 pm
Posts: 137
A zamisli tek kakve su lekcije iz veronauke ili istorije! Brrrr...


Top
 Profile  
 

PostPosted: Mon May 11, 2009 1:41 pm 
Moderator
User avatar
Offline

Joined: Tue Jun 06, 2006 5:06 am
Posts: 3077
ma razjebacemo mi to - samo polako...

Idemo dalje - i Jopet' - Muz'cko za shes'i razred osnov'ne sko'le:

Pa 'vako...

Pomr'cna, celo selo spava (pJesma iz Crne Gore...)

Skripi djeram (ko je nabo Maru?)

Oj za gorom, za zelenom
oj za gorom za zelenom
nesto jasno podvriskuje
bas ko grlo devojacko (neko je nabija uz tarabu, prim aut)
ljuba bit belu dvoru (hebem ti, trazicu simultani prevod, prim aut)
Ode momce da obidje
Al devojce savezano (vole SM sex)
Tankom zicom ibrishima (neki "shima" ku.ac - jel' to nesto na japanskom?)
Pak se moli mladu momku:

"Odresi me, mlad junace,
Ja cu tebi seja biti" (e nije nego, a mi naivni pa ne znamo sta ce biti cena)
"Imam seju i kod kuce" (koji ce mi ku.ac seja, meni treba nes' drugo)

"Odresi me, mlad junace
Ja cu tebi ljuba biti
Ja cu tebi ljuba bit" (znam ja sta tebi treba, onanisto nijedan)

Odresi je mlado momce
Odvede je belu dvoru (negde na Dedinje da je guzi...)


Jeleno devojko
Gde si sinoc bila? (sta te briga)
(ponavljanje)
Jovane, cobane, bila u ducanu (u Srbiji su svi cobani, a ona bila u Delta City-ju)
Jeleno, devojko, sta ces u ducanu? (ides da trosis kreditnu karticu, a?)
Jovane, cobane, kupovala svilu (stoko neopevana, kupovala gace)
Jeleno, devojko, sta ce tebi svila? (a po kuci setas gologuza)
Jovane, cobane, hocu da's udajem (hocu bogatog sponzora)
Jeleno, devojko, bi li posla za me? (ocu ku.ac, em si stoka, em nemas love)


SrBkinja

Oj SrBkinjo, bud' orna
Kao sto si uzorna (nabijem vas sve na onu stvar)
Belo grlo i lice
Carne oci Milice (ovaj dugo nije nista milovo sem desne sake...)

Kazi nek se razglasi
Sta te tako krasi? (sise, bulja...)
Il ruzice u sana
Ili kosa vrana (ili bujno medjunozje?)

Kazi nam nas krine (moracu da kupim recnik nepoznatih srBskih reci)
Da nas zelja bas mine (neTJe mi se s tobom)
Kazi nam sad odma'
Kazi nek se zna (ja bi onu stvar!)

Sta ti znam odgovorit' brale
Kad me sram tvoje sitne hvale (lose muvas burazeru)

Hvali te onaj cvet
Sto ga ima ceo svet (imas ono sto imaju sve zenskinje)

Dicna sam samo ja - sto sam SrBkinja (ja sam najlepsa, najbolja, najpametnija....)



Duni mi, duni ladjane (da vidim koliko si popio)

Duni mi duni ladjane (cobane da vidim koliko si posljokao brlja)
Duni mi duni ladjane
Oj ladjane (evo duvam...)

Dodji mi, dodji, dragane
U moju bastu zelenu
Pod moju ruzu rumenu (aha, to se nekad zvalo "ruza")
Gdeno ja vezem darove (eto - sace da ga "dariva")
Sve belom svilom i zlatom (mmmm, izgleda neka starija gospodja - sivo, sedo, ofarbano?!?)
Svakom svetu po jagluk * (HOCU RECNIK STRANIH RECI!)
A tebi, dragi - boscaluk * (hebo vas Kucuk Alija!)

Duni mi duni ladjane (a ona bi znaci oralno)
Dodji mi dodji, dragane.

Sitan sam biser prosula
Pomoz' mi biser kupiti (upisala se od uzbudjenjE)
A ja cu tebe ljubiti! (aha, i Jope' seGS)

_________________
Who dares - wins


Top
 Profile  
 

PostPosted: Mon May 11, 2009 1:54 pm 
Moderator
User avatar
Offline

Joined: Tue Jun 06, 2006 5:06 am
Posts: 3077
Sve pticice zapJevale (narodna iz CG)

Sve pticice zapJevale
Sve p'icice zapJevale
More, jedna ne pjeva (zabole je...)

Pitale je drugar'ce, zasto ne pJeva (sto, bona ne pJevas?)
Zasto ne pJeva, more, zasto ne pJeva (pJevaj bolan, pJevaj!)

Ona njima odgovara tuzna, zalosna
Tuzna, zalosna, more, tuzna, zalosna (tuzna u pic.u materinu)

"Mene majka jednu ima, jednu jedinu
Jednu jedinu, more, jednu jedinu..." (e, 'bem te glupavu...)




Tavna noci (ili noc na tavu; tavce na gravce)

TaVna noci
TaVna noTJi
Puna ti si mraka (a cega bi drugog?)
TaVna noTJi
Puna ti si mraka (ne zna kako da nastavi)

Srce moje, srce moje jos punije jada
Srce moje jos punije jada (ovo je piso neki sa demencijom, stalno se ponavlja)
Ja jadujem, jad jadujem nikom ne kazujem
Jad jadujem i nikom ne kazujem (nesto ga zabole...)

Nemam majke, nemam majke da jos se potuzim
Nemam majke da joj se potuzim (evo ti ga na, porodicne epske pesme)

Ni sestrice, ni sestrice da joj jade kazem
Ni sestice da joj jade kazem

Samo jedno nadaleko drago
Jedno samo na daleko drago....(uf...)


Sta to mice kroz sibljiche (nesto mrda kroz siblje)

Sta to mice kroz sibljiche
Stano doro
Stan dobro (ovo ima neke veze sa stanogradnjom; siblje - stan)
Stan devojko
Duso moja
Ne begaj
Dal je srna il kosuta
Stan doro, stan dobro
Stan, stan, stan devojko duso moja
Sta ne begaj (sacekaj malo)

Nit je srna - nit kosuta
Stan doro, stan dobro
Stan, stan, stan...(stanovi, stanovi, Mrkonjic, jeftini stanovi)

VeTJ devojka vara momka (a u tom siblju lezi zeka)
Stan doro, stan dobro
stan, stan, stan (nije to srna - vec jelen - ROGONJA)

_________________
Who dares - wins


Top
 Profile  
 

PostPosted: Mon May 11, 2009 2:03 pm 
Moderator
User avatar
Offline

Joined: Tue Jun 06, 2006 5:06 am
Posts: 3077
Igrale se Delije
Na sred zemlje Srbije
A onda su Delije (Dzaju i ekipu)
Strpali u TJelije...

Tekla voda Tekelija

Tekla voda Teke
Kraj nje rasla shefte
Pod njom sedi Andje (nepismenos' je uvek vladala u sVrBiju)
Da stanem, da's odmorim
Da malo dusom danem ja (odmori burazeru kolko oces)

Pa ondak - MrSH! na Drinu!

Mokranjceve rukoveti (dosadno u tri lepe...)

Muha i komarac od Miloja MilojeviTJa

Sad mi svaka shishka (D. EriTJ) - (sad mi svaka pishka)

Bas sam zivela lepo dok Miska nisam srela (ne samo ti - svi mi smo lepo ziveli dok nismo sreli Miska (da mu hebem sve zivo..))
Al' zaljubih se slepo - iako nisam htela (i ti to zoves ljubav)
Ne znam da li on sluti - moje uzdahe setne (sluti on moj ku..c, mamicu mu lopovsku Deltinu...)
Al' u glavi mi se muti - kad god ga negde sretnem (aha, tako bih ga onako braCki zagrlio...)
Sad mi svaka shishka mirise na Miska (i meni se piska na Miska)
Sad mi svaka shishka mirise na Miska (piska, piska...) (puno nesto shishka - da nije neka infekcija? Gonoreja, sifilis, klamidija?)

_________________
Who dares - wins


Top
 Profile  
 

PostPosted: Tue May 12, 2009 1:07 am 
User avatar
Offline

Joined: Sun Sep 21, 2008 6:13 pm
Posts: 37
Location: Pancevo
Postovani Ladacki,
Rekao bih da niste narocito upuceni u ovu materiju inace ne biste tako pisali, osim ukoliko niste namerno zlonamerni.
Nekih pesmica koje ste naveli se i dan danas vrlo dobro secam, ali naravno ovako izvucene iz konteksta uz pokusaj obezvredjivanja i ismejavanja svakog pasusa, slucajnog posmatraca ostavlja zatecenim... 'Pobogu, pa sta to oni tamo uce'.
Osnovnu skolu sam zavrsio pre 6 godina ali se i danas secam casova muzickog, sviranja frulice, taktiranja, pevanja uz milozvucnu nastavnikovu harmoniku i klavir. To su bili dani.
Pored fizickog, to je svima bio omiljeni predmet.
Pesmice su zivahne a istovremeno opustajuce, prijatne za uho.
One se ne recituju onako kako Vi pokusavate da predstavite, imaju svoje tonove, strofe, pauze...
Nisam bas najbolji poznavalac muzike ali i kao laik umem da ocenim kad nesto stvarno valja.
Verovatno slucajno, ali zaboravili ste da pomenete da se u udzbeniku nalaze pesmice iz svih krajeva Srbije, ukljucujuci mnostvo njih izAP Vojvodine. U tim pesmicama apsolutno nije sakrivena nikakva poruka, one su jednostavno odabrane jer su najlepse u svom zanru.
Nego, interesantan je pokusaj hiperbolizacije svega sto je u suprotnosti sa vasim idejama i stalni pokusaji raskrinkavanja nekakvih (nepostojecih) zavera(opasni bre oni, ispiraju deci mozak pesmicama).
Ovakvi upisi nikako ne mogu ici u prilog borbi za demokratsku i multikulturalnu Vojvodinu. Gde je tu ravnopravnost?
Ako nekome nije jasno o cemu govorim neka procita jos jednom jeftine komentare u zagradama i postavi se u ulogu neutralnog posmatraca.
Zbog takvih komentara ovakvi autori i tekstovi uvek ce se smatrati ekstremnim i nikada ideje sa ovog foruma nece dobiti priliku da zazive bez obzira koliko su kvalitetne.

_________________
Dormit aliquando ius, moritur nunquam.


Top
 Profile  
 

PostPosted: Tue May 12, 2009 6:14 am 
Moderator
User avatar
Offline

Joined: Mon Mar 28, 2005 12:56 am
Posts: 4769
Marko013 wrote:
Postovani Ladacki,
Rekao bih da niste narocito upuceni u ovu materiju inace ne biste tako pisali, osim ukoliko niste namerno zlonamerni.
Nekih pesmica koje ste naveli se i dan danas vrlo dobro secam, ali naravno ovako izvucene iz konteksta uz pokusaj obezvredjivanja i ismejavanja svakog pasusa, slucajnog posmatraca ostavlja zatecenim... 'Pobogu, pa sta to oni tamo uce'.
Osnovnu skolu sam zavrsio pre 6 godina ali se i danas secam casova muzickog, sviranja frulice, taktiranja, pevanja uz milozvucnu nastavnikovu harmoniku i klavir. To su bili dani.
Pored fizickog, to je svima bio omiljeni predmet.
Pesmice su zivahne a istovremeno opustajuce, prijatne za uho.
One se ne recituju onako kako Vi pokusavate da predstavite, imaju svoje tonove, strofe, pauze...
Nisam bas najbolji poznavalac muzike ali i kao laik umem da ocenim kad nesto stvarno valja.
Verovatno slucajno, ali zaboravili ste da pomenete da se u udzbeniku nalaze pesmice iz svih krajeva Srbije, ukljucujuci mnostvo njih izAP Vojvodine. U tim pesmicama apsolutno nije sakrivena nikakva poruka, one su jednostavno odabrane jer su najlepse u svom zanru.
Nego, interesantan je pokusaj hiperbolizacije svega sto je u suprotnosti sa vasim idejama i stalni pokusaji raskrinkavanja nekakvih (nepostojecih) zavera(opasni bre oni, ispiraju deci mozak pesmicama).
Ovakvi upisi nikako ne mogu ici u prilog borbi za demokratsku i multikulturalnu Vojvodinu. Gde je tu ravnopravnost?
Ako nekome nije jasno o cemu govorim neka procita jos jednom jeftine komentare u zagradama i postavi se u ulogu neutralnog posmatraca.
Zbog takvih komentara ovakvi autori i tekstovi uvek ce se smatrati ekstremnim i nikada ideje sa ovog foruma nece dobiti priliku da zazive bez obzira koliko su kvalitetne.


Predgovor

Ivan Grahek

Koji su to obrasci mišljenja i ponašanja koji se prikazuju kroz udžbenike u Srbiji? Koje su to ideje koje se smatraju legitimnima? To su neka od pitanja na koja smo pokušali da odgovorimo ovim istraživanjem.

Istraživanje pred vama je proizvod analize èitanki koje se koriste u nastavi srpskog jezika za sedmi i osmi razred osnovne škole. Istraživanje se svakako ne može podvesti pod nauèno (iako smo se trudili da se, koliko je to moguæe, približimo jednom takvom istraživanju) a ono nema ni pretenzije da to bude.

Želeli smo da analiziramo problem koji uviðamo u našem društvu, da pokušamo da ga razumemo, objasnimo i predstavimo široj javnosti. Neko æe možda postaviti pitanje naše kompetencije da se bavimo ovom temom, ali smatram da smo baš mi pozvani da se bavimo ovom temom jer nas se ona najviše tièe. Kao grupa srednjoškolaca i studenata direktno smo pogoðeni sistemom obrazovanja i njegovim propustima.

Cilj našeg rada biæe postignut ukoliko uspemo da pokrenemo javnu debatu o udžbenicima i samom procesu obrazovanja u Srbiji, kao i da prikažemo javnosti naše ideje i kritiku trenutnog stanja.

Propala reforma
Marko Stanisavljeviæ

Po formiranju vlade premijera Zorana Ðinðiæa u jedno ministarstvo spojena su dotadašnja ministarstva prosvete, visokog obrazovanja i sporta. Prošlo je godinu dana promišljanja i planiranja sveobuhvatne reforme školskog sistema, u okviru koje je školska 2002/2003. godina trebalo da bude prva godina u kojoj se radi po novim planovima i programima i sa novim udžbenicima. Korake koje je ministarstvo sprovelo odmah po preuzimanju dužnosti su smanjenje gradiva za 30% i uvoðenje predmeta graðanskog vaspitanja i verske nastave kao izbornih predmeta.

U okviru priprema za reformu, tokom 2002. donet je i novi zakon o obrazovanju, koji je, po ocenama struènjaka, zadovoljio najviše evropske kriterijume u ovoj oblasti. Na udaru su se prvi našli udžbenici istorije, kao odgovor na potrebu demokratske vlade da se odredi prema dogaðanjima u bliskoj prošlosti, a veæ sredinom 2002. bili su pripremljeni novi programi i udžbenici.

Drugi važan segment reforme bila je demonopolizacija tržišta udžbenika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, kao jedina državna izdavaèka kuæa koja se bavila ovom oblašæu, sada je bila ozbiljno uzdrmana pojavom novih izdavaèa èija je izdavaèka delatnost ušla i u ovu sferu. Novi udžbenici su se od starih razlikovali i dizajnom i sadržajem, ali i metodološkim pristupom.

Proces reforme školstva staje sa ubistvom premijera.

Dolaskom Ljiljane Èoliæ na èelo ministarstva prosvete poèinje degradacija kako do tada obavljenih reformskih napora, tako i obrazovanja u celini. Skandali potresaju ministarstvo, poèev od izjave ministarke da je uèenje stranih jezika od prvog razreda osnovne škole štetno, preko štetnog uticaja zraèenja kompjutera na decu, do izbacivanja teorije evolucije Èarlsa Darvina iz kurikuluma za osnovnu školu. Ministarka brzo biva povuèena, ali tendencija degradacije školskog sistema se može pratiti i do danas. Na èelo Zavoda za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva dolazi Radoš Ljušiæ, i od tada se polako ali sigurno poèinje proces vraæanja monopolskog položaja Zavoda u oblasti izdavanja udžbenika, koje kulminira 2008. godine.

Zanimljiv je odnos Demokratske stranke prema ministarstvu prosvete. Nikada od demokratskih promena 2000. i uspostavljanja nove vlade sa premijerom Zoranom Ðinðiæem, na èelu ovog ministarstva se nije našla osoba koju je predložila Demokratska stranka. Nakon Gaše Kneževiæa, ovim ministarstvom rukovodili su Ljiljana Èoliæ, Slobodan Vuksanoviæ i Zoran Lonèar, kadrovi Demokratske stranke Srbije, koji su, svako na svoj naèin, ostavljaju doprinos u daljem degradiranju obrazovnog procesa. Ni nakon prošlogodišnjih izbora, nije došlo do oèekivane promene. Ministarstvo prosvete u podeli ministarstava pripada SPS-u. Izbor Žarka Obradoviæa na mesto ministra i održavanje kompletne strukture ministarstva iz prethodnih saziva, predstavlja politiku kontinuiteta sa procesom koji je poèela još Ljiljana Èoliæ.

Ovo pokazuje da obrazovanje nije na listi prioriteta onih koji za svoju politiku istièu proces modernizacije i evropskih integracija. Svaki izgubljeni dan u reformi školskog sistema je vreme izgubljeno približavanju ideji moderne Srbije, u približavanju Evropskoj uniji i vrednostima koje ona predstavlja. Loše obrazovanje nije samo problem mladih koji se školuju na osnovu postojeæih školskih programa, veæ i celog društva i njegove buduænosti.

Spornih mesta u našem obrazovnom sistemu ima mnogo. Udžbenici su samo jedan mali deo obrazovnog sistema, ali se kroz njih može pratiti tendencija države koja ipak ima monopol nad organizacijom obrazovnog procesa na osnovnom i srednjem nivou. Ako uzmemo u obzir èinjenicu da sa osmim razredom prestaje obavezno obrazovanje, pretpostavka je da taj obavezan, osmogodišnji proces treba da da neke rezultate. Kako je nastava srpskog jezika, uz nastavu istorije, jedino mesto gde uèenici starijih razreda osnovne škole dolaze u kontakt sa pojmovima i pojavama koji utièu na formiranje sopstvene slike o svetu oko sebe i sistema vrednosti, tako su se i èitanke za predmet srpski jezik našle u fokusu našeg interesovanja.

U fokusu projekta nalaze se èitanke za predmet Srpski jezik i to za sedmi (Plavo i zlatno, Dr Milka Andriæ, 2005, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd) i osmi razred (Èitanka, Dr Ljiljana Bajiæ i Dr Zona Mrkalj, 2006, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva), kao osnovni instrumenti nastave Srpskog jezika.

Pri tome je važno naglasiti da predmet naših analiza nisu bili sami tekstovi kao književna dela, niti smatramo da je bilo koje književno delo sporno. Književni tekst, pak, zajedno sa ilustracijama, poglavljem u koje je smešten, i pre svega, uputstvima za analizu koje daju autorke èitanki na kraju samog teksta, èine celinu koja je predmet analize. Iako postoji sloboda nastavnika ili uèenika za drugaèiju interpretaciju, problem ostaje to što veæina pitanja i uputstava za analizu jeste retorièkog i sugestivnog karaktera. Pokušali smo da zamislimo situaciju u kojoj nema uticaja nastavnika, odnosno da uèenik sam, bez pomoæi nastavnika, kroz odgovore na pitanja doðe do odreðenih zakljuèaka.

Polazna osnova za ovaj projekat je bila normativna regulativa koja je data izmeðu ostalog i u Univerzalnoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima u èlanu 26. stav 2 - Obrazovanje treba da bude usmereno ka punom razvitku ljudske liènosti i uèvršæivanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapreðuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meðu svim narodima, rasnim i verskim grupama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održanje mira. Ovom tematikom se bavi i Ustav Republike Srbije u èlanovima 48 i 49, koji se tièu podsticanja uvažavanja razlika merama u obrazovanju, kao i zabrani iskazivanja i podsticanja rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Ovu oblast najpreciznije definiše Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u èlanu 3, gde su definisani ciljevi obrazovanja, zakonska regulativa je poprilièno jasna. Zakon je moderan i evropski, on se oslanja na ideju individualnosti pojedinca i koncept ljudskih prava, uz poštovanje identiteta pojedinca na svim nivoima (lièni, nacionalni, nadnacionalni - evropski i globalni).

Problem nastaje u trenutku primene zakona. Analize od kojih je sastavljeno ovo istraživanje ukazaæe na mesta na kojima dolazi do nepoklapanja ciljeva obrazovanja i efekata koje ono proizvodi.


Nacionalni i religiozni modeli

Nacionalni i religiozni modeli u èitankama

Ivan Grahek

Istraživali smo kako se kroz èitanke za srpski jezik za sedmi i osmi razred tretira pitanje nacionalne pripadnosti i odnosa veæinske etnièke grupe prema manjinskim grupama. Takoðe, bavili smo se i religioznom pripadnošæu, opet sa pozicije manjine i veæine i odnosa meðu njima. Glavno pitanje je da li se kroz èitanke propagira odreðeni nacionalni i religiozni model, a pogotovo da li se propagira odreðeni odnos veæinske grupe prema manjinskoj.

Školski udžbenici su èesto u istoriji korišæeni za nacionalnu propagandu. Pri formiranju nacija (uglavnom u XIX veku kada je u pitanju Evropa) potrebno je „osvestiti“ društvo o zajednièkoj pripadnosti, treba ga homogenizovati i uèiniti nacionalni identitet bitnim za pojedinca. To se u XIX, a i u XX veku radilo kroz štampu, školske udžbenike... Dobar primer predstavljaju srednjoškolski udžbenici za istoriju Francuske Albera Malea i Lavisa sa samog poèetka XX veka. Oni su puni nacionalnih i politièkih mitova koji za cilj imaju da prikažu istorijsko utemeljenje francuske nacije, kao i da osveste mlade ljude u Francuskoj da su Francuzi.

Veæ krajem XIX veka u Evropi poèinje da se istražuje vaspitna funkcija udžbenika i javlja se svest o ogromnoj moæi udžbenika da raspiruju mržnju prema drugim nacijama, glorifikujuæi sopstvenu. Posle prvog svetskog rata poèinju da se rade meðunarodne revizije školskih udžbenika, a nakon drugog svetskog rata UNESCO zapoèinje organizovani monitoring nacionalnih udžbenika.

U Srbiji ovakve revizije ne pravi država tako da analiza udžbenika ostaje na nevladinom sektoru i retkim projektima koji se u njegovim okvirima pokreæu.

Nacionalni model

Prezentovane su statistike izvuèene iz tekstova èitanki za srpski jezik za sedmi i osmi razred. Osnovna statistika, kada je u pitanju nacionalni model, bila je broj domaæih i stranih autora u èitankama.

Tabela 1:Nacionalnost autora/autorki u èitanci za osmi razred

Tabela 2: Nacionalnost autora/autorki u èitanci za sedmi razred

Iz statistike uoèavamo znaèajnu razliku u broju stranih i domaæih autora, a onda i veliku razliku u broju tekstova i broju domaæih autora izmeðu èitanke za sedmi i èitanke za osmi razred.

Razumljivo je da se u svakoj zemlji istièu domaæi autori, ipak èini mi se da pravljenje ovolike razlike u broju domaæih i stranih autora može biti samo štetno. Upoznavanjem domaæe književnosti svakako se ispunjava odredba zakona o obrazovanju o upoznavanju srpske kulture, ali se i zanemaruje odredba o omoguæavanju ukljuèenja u procese evropskog povezivanja.

Ukoliko se sistematski ne razvija poznavanje evropske kulture (koja se svakako ne može podvesti pod dva francuska, dva ruska i jednog engleskog autora) onemoguæuje se evropsko povezivanje. Takoðe, zanemarivanjem stranih autora ne radi se ni na razvijanju etnièke tolerancije, što je jedan od ciljeva obrazovanja po domaæem ustavu, zakonu i UN deklaraciji o ljudskim pravima.

Takoðe, više puta se javlja i problem nacionalnosti autora (koju potenciraju same autorke). Tako se dešava da se Petar Petroviæ Njegoš olako proglasi velikim srpskim pesnikom. Svakako, oko nacionalnosti Njegoša može se debatovati (koliko god to besmisleno bilo). Ipak, ukoliko se u Gorskom vijencu govori o Crnogorcima, a onda se u uputstvu za analizu kaže da je to jedno od „najveæih dela srpske književnosti“, to može stvoriti samo zabunu u glavama dece.

Prikaz nacija: MI i ONI

Sledeæe statistike tièu se javljanja odreðenih nacija u tekstovima i naèina na koji su te nacije prezentovane kako samim tekstovima tako i uputstvima za analizu.

Tabela 3: Broj pojavljivanja odreðene nacije (eksplicitno) u èitanci za osmi razred

Tabela 4: Broj pojavljivanja odreðene nacije (eksplicitno) u èitanci za sedmi razred

Ponovo je primetna velika disproporcija u zastupljenosti srpske i ostalih nacija, kao i razlika izmeðu èitanke za sedmi i èitanke za osmi razred. Uoèljivo je da se turska nacija pojavljuje èešæe od ostalih, odakle se nameæe pitanje o tome kako su prikazane nacije koje se pojavljuju u èitankama.

Turska nacija je od jedanaest pojavljivanja u èitanci za sedmi razred osam puta predstavljena negativno, dok je u èitanci za osmi razred od èetiri pojavljivanja dva puta predstavljena negativno. Nemaèka i hrvatska nacija su po jednom predstavljene negativno u ove dve èitanke.

Šta znaèi negativno predstavljanje nacije i zašto se ono pojavljuje? Turci, kao najèešæe negativno predstavljena nacija, obièno su okarakterisani kao: tlaèitelji, zli, dušmani, ali i kukavice. Èesto se javlja poruka da se sa njima ne može živeti u miru. Ovakva karakterizacija turske nacije (kao kolektiva) najèešæe se javlja u epskim narodnim pesmama, ali i u mnogim drugim tekstovima (npr. „Boj na Kosovu“ Ljubomira Simoviæa, „Manasija“ Vaska Pope, itd.).

U uputstvima za analizu èesto se (ili gotovo nikada) borba protiv Turaka ne stavlja u realni (istorijski) kontekst veæ se on zanemaruje i umesto toga se prave paralele sa sadašnjošæu. Osim nekoliko „svetlih“ primera (prvenstveno u èitanci za osmi razred, npr. tekst Istorijska istina i umetnièki svet posle speva „Smrt Smail-age Èengiæa) propušta se prilika da se upita zašto su Turci predstavljeni na naèin na koji jesu, veæ se ovim pojmovima o Turcima barata kao da su to neke opštevažeæe istine. Èak se i otvoreno poziva na povezivanje prošlosti i sadašnjosti.

U uputstvu za analizu pesme „Na Gazimestanu“ modernog pesnika (kraj XIX, poèetak XX veka) Milana Rakiæa, koja se nalazi u èitanci za sedmi razred, postavljaju se sledeæa pitanja: „Koji zavet pesnik izrièe u svoje ime i u ime svoga naraštaja? Seti se sliènog zaveta koji u pesmi Kneževa veèera daje Miloš Obiliæ.“.

Na ovaj naèin spaja se prošlost sa sadašnjošæu (a i buduænošæu), istorijska distanca se briše, a stari „zaveti“ se oživljavaju. Na ovaj naèin širi se mit o jedinstvu savremenika sa precima, a srednjevekovne ideje, kao i odnos prema neprijatelju, postaju legitimne u sadašnjosti.

Pojedinac

Srbi su predstavljeni kao hrabri, izdržljivi, moralno ispravni i borci za pravdu. Ovu tvrdnju najbolje oslikava poruka autorke èitanke posle pesme „Na Gazimestanu“: „U poemi Nasleðe, koja je u Èitanci za šesti razred, pesnik Milan Rakiæ poruèuje: „U korenu starom struji snažna hrana“. Zapamti tu poruku (podv. I.G.). Ciklusom pesama Na Kosovu, kojoj pripada i pesma Na Gazimstanu, najuverljivije je potvrdio taènost ove poruke.

Pokazao je to sopstvenim nadahnuæem podstaknutim junaèkom i kulturnom tradicijom srpskog naroda (podv. I.G.).“.

Kada Srbi ubijaju ili muèe protivnika to je uglavnom neminovnost i opravdano je. Primer za ovo može se naæi u epskoj narodnoj pesmi .„Starina Novak i knez Bogosav“, koja se nalazi u èitanci za sedmi razred. U ovoj pesmi turski mladoženja prolazi pored Starine Novaka, izvadi biè, i krene da udara Novaka. Novak ga zamoli da prestane, ovaj neæe, i kada Novaka „malo zaboljelo“ on izvadi buzdovan, tresne mladoženju, zbaci ga sa konja, ubije ga i uzme njegovo blago.

U uputstvu za analizu autorka udžbenika postavlja pitanje: „Èime je turski mladoženja zaslužio da bude kažnjen?“. Tvrdnja da je mladoženja zaslužio da bude ubijen relativizuje Novakov zloèin, tj. opravdava ga i èini ga, u neku ruku ispravnim (zasluženim).

Nacija

Daljom analizom poruka dolazi se do tvrdnje (uglavnom implicitne) da je nacija, kao kolektiv, žrtva i da postoji neprijatelj nacije ili zavera protiv nacije. Iako je (kompletna nacija) pravedna i miroljubiva „dušmani“ je napadaju i onemoguæuju joj da „živi svoj život“. Èini mi se da je ovaj tip poruke jako blizu onome što Žirarde naziva politièkim mitom o zaveri. Ovaj vid politièkog mita, prema Žirardeu, služi za homogenizaciju nacije. Jasnim razgranièavanjem na nas i njih, a oznaèavanjem nas pravednima i dobrima i njih zlima i tlaèiteljima proizvodi se oseæanje kolektivne paranoje. Oni žele da nasunište, istrebe, tako da se mi moramo držati zajedno i braniti. Ovu kolektivnu paranoju od dušmana verovatno najbolje oslikava pesma „Balada o Stojkoviæima“, Ljubomira Simoviæa književnka i dugogodišnjeg saradnika SANU-a. Ova pesma nalazi se u èitanci za sedmi razred i iza nje se ne pojavljuje bilo kakvno uputstvo za analizu. Pesma je neobièno brutalna („Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa;“ ili „Pucaju u nas – prska nam lobanja, prska cevanica, podlaktica, koska...“) i jasno je razgranièena upravo na nas („Poreðaju nas vezane uza zid“) i njih („pucaju u nas“). Mibivamo svakodnevno ubijani kroz pesmu, na razlièite naèine, od strane njih, ali uspevamo da hrabro odolimo i na kraju umiremo od smeha...

Mene sve rane moga roda bole: nacionalno jedinstvo

Mi se moramo držati zajedno. Ovom porukom stižemo do drugog politièkog mita (koji, takoðe navodi Žirarde) a to je mit o nacionalnom jedinstvu. Ovaj mit može da ilustruje deo uputstva za analizu pesme „Truba“ Momèila Nastasijeviæa koja se nalazi u èitanci za osmi razred: „Analiziraj kako se stihom „rod smo“ istièe humano zajedništvo izmeðu „rušne seljanke“, lirskog subjekta i èitaoca. Obrazloži savremene poruke pesme.“.

„Rod smo“, èini mi se da ova tvrdnja implicitno postoji u ove dve èitanke. Ona se ne dovodi u pitanje. Tako autorka èitanke za sedmi razred postavlja pitanje: „Zašto je Sveti Sava zauvek neugasivi svetionik srpskom narodu?“. Pesma Matije Beækoviæa, samim svojim naslovom, ima sliènu poruku: „Sveti Sava je zasnovao srpskoga èoveka“.

Pokušajmo da dekonstruišemo ovaj mit: srpski narod je celina, zasnovan je na isti naèin, a i do danas ima iste „svetionike“, tj. srpski narod je jedna potpuno homogena celina.

Najbolju ilustraciju ove tvrdnje nudi uputstvo za analizu posle narodne pesme „Sveti Sava“ u èitanci za sedmi razred: „ Razmisli kako je srpski narod shvatio (podv. I.G.) znaèaj svojih duhovnih prestonica i pesmom posvedoèio o svetosti takvog zadužbinarstva svojih vladara.“

Srpski narod je ovde u potpunosti opisan kao kolektiv, on shvata odreðene stvari, ima svojeduhovne prestonice. Narod je u potpunosti jedinstven, on razmišlja i dela kao jedno. U takvoj predstavi o društvu najveæi problem jesu pojednici koji tu homogenost „narušavaju“. Pojedinci koji su u bilo kom smislu „razlièiti“, bio to etnièki, verski, ideološki, seksualni ili bilo koji drugi vid razlièitosti od veæine. U tom trenutku uvodi se pojam izdajnika i izdaje. Svako ko je razlièit ili misli drugaèije predstavlja izdajnika. Najbolji primer je Vuk Brankoviæ koji je postao neka vrsta simbola (i to vrlo jakog) izdaje. Pored pojma izdaje u ovom kontekstu se uvode još neki pojmovi, kao što je odgovornost prema istoriji (nedostojnost istoj). Ukoliko se, na primer, ne borimo za oèuvanje Kosova, onda smo nedostojni našoj istoriji, što nas èini izdajnicima (kako istorije, tako i srpskog naroda).

Religiozni model

U èitanci za sedmi razred religiozni motivi se pojavljuju u preko dvadeset tekstova, dok se u èitanci za osmi razred javljaju oko deset puta. Najèešæe su vezani za pravoslavlje i hrišæanstvo. Motivi koji se odnose na islam pojavljuju se èesto, ali skoro uvek u negativnom svetlu.

Islam se najèešæe predstavlja kao mraèna religija, on se simbolièki poistoveæuje sa konjicom noæi i zlom. Opet, kao i kod nacionalnih stereotipa, propušta se prilika da se prokomentariše zašto je Islam na ovaj naèin predstavljen. Umesto toga, autorka èitanke za sedmi razred postavlja pitanja poput ovih: „Pokušaj da objasniš šta je to za hrišæanina „višnji život“, odnosno Carstvo nebesko.“ Ili „Zašto su kapije sveta, u kome su zajedno srpski knez i njegov sluga, za Bajazita nepristupaène i zauvek zatvorene?“. Suprotno Islamu, Hrišæanstvo, a pre svega Pravoslavlje, predstavlja se kao miroljubiva, dobra religija. Uviðamo potpuno isti princip stereotipizacije kao i kod nacija, postoje dva pola – dobro i loše.

Primetno ja da u obe èitanke postoje tekstovi o Svetom Savi (od koga se pravi neki vid kulta liènosti). U èitanci za osmi razred tema Svetog Save zastupljena je sa dva teksta (meðu kojima i Prièa o Svetom Savi Matije Beækoviæa), dok je èitanka za sedmi razred opet mnogo radikalnija: Svetom Savi je posveæeno èitavo jedno poglavlje (Sveto slovo o mudrosti i ljubavi) koje sadrži sedamnaest tekstova o njemu. Ovo poglavlje je puno slika srpskih manastira, ikona, itd.

Zaista, kod pitanja promovisanja religioznog modela (pogotovo u èitanci za sedmi razred) promovisanje jednog modela (pravoslavnog) èak je i eksplicitnije nego kod nacionalnog modela. Religija se otvoreno izjednaèava sa nacionalnom pripadnošæu („Sveti Sava je zasnovao srpskog èoveka“ – Matija Beækoviæ, tekst u èitanci za osmi razred).

Iako mogu izgledati nadrealno u današnjoj Srbiji, ja bih želeo da postavim nekoliko pitanja: Zašto se verska dogma promoviše kroz školske udžbenike? Kako se oseæaju deca koja su možda ateisti kada im se postavi pitanje: „Šta za hrišæanina znaèi višnji život?“ (èitanka za sedmi razred)? Kako se oseæaju deca koja su muslimani èitajuæi ovakve èitanke (u kojima je njihova religija predstavljena iskljuèivo kao mraèna i zla)?

Vezivanje nacije i religije

Kao jedna od konstanti u èitankama javlja se vezivanje religije (pravoslavne) i nacije (srpske). Autorke se ne trude da problematizuju pitanje nacionalnog identiteta, recimo kneza Lazara, veæ ga proglašavaju Srbinom i to snažno potenciraju. Ipak, moderna nauka pre æe reæi da je u srednjem veku pitanje veroispovesti bitna odlika identiteta, dok nacija i nacionalnost (u današnjem, modernom smislu reèi) ne postoji. Jedna od neupitnih „istina“ javlja se ideja da su pravoslavna veroispovest i pripadnost srpskoj naciji neraskidivo vezane, èime se onemoguæava da jedan katolik ili, recimo musliman, budu graðani Srbije.

Zakljuèak

Kroz obe èitanke otvoreno se favorizuje jedan nacionalni model (srpski) kao i jedan religiozni model (pravoslavno-hrišæanski). Odnos prema nacionalnim i verskim manjinama u svakom sluèaju nije u skladu sa zakonskom regulatviom (zakon o obrazovanju i Ustav RS), manjinske grupe su vrlo slabo zastupljene u ove dve èitanke, a èak i kada jesu to je obièno u negativnom kontekstu.

Smatram da se zanemarivanjem drugih kultura može razviti samo ksenofobija kod uèenika. Ipak, moram još jednom naglasiti da postoji znaèajna razlika izmeðu èitanke za osmi i èitanke za sedmi razred osnovne škole. Èini mi se da je èitanka za osmi razred manje netolerantna, manje ksenofobièka i, pre svega, manje radikalna (ili èak agresivna) u promovisanju nacionalnih i religijskih simbola. Èitanka za osmi razred se može oznaèiti kao bolja sa ovog aspekta analize.

Ipak, i samo postojanje ove razlike ukazuje na problem u našem sistemu obrazovanja: ukoliko se dve èitanke mogu toliko razlikovati to samo pokazuje nepostojanje bilo kakve kontrole nad autorima ili autorkama udžbenika. Na ovaj naèin izgleda da je pitanje samo sluèajnosti i liènog stava autora kako æe èitanke izgledati, a to samo pokazuje nebrigu države za obrazovanje.


Model ratnika

Model ratnika kao fenomen èitanki za sedmi i osmi razred osnovnih škola
Aleksandar Zlatiæ

Ideja o stvaranju ovog teksta nastala je po uoèavanju specifiènog i prema objektivnim merilima veoma problematiènog modela ponašanja koji se može zapaziti u dvema prouèavanim èitankama. Reè je omodelu ratnika, èije napadno prisustvo, bivajuæi u bolno zbunjujuæem neskladu sa Ustavom Republike Srbije, Ciljevima obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Poveljom o interkulturnom dijalogu Saveta Evrope, a ponajviše zdravim razumom, beskrupulozno obezvreðuje mir kao vrednost, odnosno miroljubivost kao vrlinu.

Iako se obrazovni sistem u Srbiji prema definiciji prevashodno bavi implementacijom znanja i veština, za ovaj aspekt našeg istraživanja, bitnije su vaspitne poruke o ratu i miru koje su èitaocu upuæene. Predstavljene na odreðen naèin, one mogu u velikoj meri da determinišu opredeljenje za tip socijalizacije – ratni odnosno miroljubivi – kod mladih ljudi koji tek poèinju da grade svoj identitet.

Tekstovi korišæeni kao sredstvo pomoæu koga se pomenuti model ponašanja prenosi i širi, odlikovani su izvrtanjem postojeæih predstava o vrednosti mira, nacije i pojedinca, zatim identifikacijom sa nacijom i poreklom i kreiranjem nacionalnog neprijatelja kao uzroka sveg kolektivnog jada, te relativizacijom ljudskog života kao završnim, najopasnijim postupkom.

Podjednako bitnim smatramo izbor tekstova i komentare pisaca udžbenika, odnosno pomoæna tumaèenja i uputstva za analizu. Sakupljajuæi graðu, obraæali smo se sledeæe elemente: kompozicija dela s obzirom na tematiku, izbor odlomaka koji se pojavljuju, doslednost u kvalitetu komentara, zastupljenost i verodostojnost istorijskog konteksta ukoliko je predstavljen.

Stvaranje neprijatelja

Osnovno oruðe korišæeno u procesu identifikacije neprijatelja je stvaranje stereotipa, odnosno pripisivanje krivice odreðenoj grupi za zlodela poèinjena od strane pojedinaca. Iz toga nastaje lažna slika o kolektivnoj odgovornosti, koja može da se iskoristi na razlièite naèine. Ukoliko izostanu i valjana uputstva, ostavljen je prostor da se književni tekst nekorektno tumaèi, te da proizvoljna tumaèenja odvedu u nepovoljne ishode u omladincima.

Preduslov za stvaranje neprijatelja tamo gde ga nema jeste postojanje problema èiji se uzrok može maskirati – tako težište postaje tuða krivica. U tom imaginarnom, fantastiènom univerzumu krivice, više je nego jednostavno konstruistati virtuelnog neprijatelja – nije ni vidljiv, a kamoli opipljiv, te je samim tim idealan. Funkcioniše kao izgovor za nezadovoljavajuæe stanje svega onoga što nismo sposobni/voljni da promenimo. Odnosno, da banalizujem, znatno nam je lakše da svi složno stanemo pod zajednièki krov ksenofobije i strahom od komšija branimo sopstvenu dinamiku, te negiramo odgovornost prema sopstvenom životu, nego da bilo ko od nas zaista uradi nešto za sebe, a samim tim i za druge.

Drugi èinilac u procesu stvaranja neprijatelja, koji bih u celosti okarakterisao kao nedelo autorke, a koji je mahom zastupljen u Èitanci za sedmi razred, jeste manipulisanje istorijskim podacima na principu logièke greške – kreiranje nacija tamo gde im nije mesto, politizacija i nacionalizacija pojedinaènih dogaðanja, implicitno umetanje pitanja vezanih za problematiku veæ složene i teško razumljive prošlosti i spajanja te i takve prošlosti sa još nerazumljivijom sadašnjošæu uz korišæenje principa veštaèki tvorenog kauzaliteta.

Na primer: tokom pažljivog išèitavanja poglavlja U korenu starom struji snažna hrana kao jedne tematske celine, nemoguæe je oteti se oseæaju da celo poglavlje implicitno nagoveštava obrise potencijalnih granica velike Srbije.

Veæ na prvi pogled prilièno je oèigledno da se baš nijedan tekst ne bavi Srbijom kakva ona danas zaista jeste, veæ svim onim što je ona bila/mogla da bude. U delima se kreæe od Kosova (odlomak iz pesme «Boj na Kosovu», pesma «Na Gazimestanu»), pa se ide preko Crne Gore (odlomak iz «Kanjoša Macedonoviæa») i Bosne (odlomak iz pripovetke «Prièa o kmetu Simanu»). Uprkos pokušajima, izmeðu dela koja ovo poglavlje obuhvata, nemoguæe je utvrditi bilo kakvu istorijsku ili tematsku povezanost (poglavlje se bez pravila proteže preko šest i po vekova; bavi se raznovrsnim temama) niti književnu srodnost (dve pripovetke, tri epske pesme, tri lirske pesme i jedna drama u užem smislu; zastupljena sva tri roda, a ispresecana èetirma književnim pravcima od kojih se dva gotovo sudaraju), te je jedini kriterijum koji uspeva da se održi – upravo kontekst koji je postignut samim aranžiranjem tekstova, odnosno baš onaj koji smo naveli.

U epskoj pesmi Starina Novak i Knez Bogosav, peva se o tome kako su Turci svojim zulumom i torturom doveli do toga da srpski narod napušta svoje domove, krije se od zakona, te je prisiljen da pljaèka i ubija, jer je to jedini naèin da preživi. Iako je autorka Èitanke našla za shodno da „uputstvom za analizu“ utemelji prkos kao vrednost koja se primenjuje i „na naše vreme“[3] i koja „nikad neæe zastareti“, pravdanje razbojništva Srba se ni na koji naèin ne komentariše. Jedina poruka koja nakon èitanja ovog i ovakvog teksta biva dostupna adolescentu koji više usvaja nego što dovodi u pitanje, jeste: sa Turcima se ne može živeti u miru i to je iskljuèivo njihova krivica.

Relativizacija ljudskog života

Najopasnije oružje ovog modela poèiva na stvaranju predstave o tome koliko lako oduzeti ljudski život, zatim na lišavanju neprijatelja ljudskosti kako bi se atak na njega opravdao još pre samog èina i direktnim pozivom na nasilje. Odlikuje ga nasilna atmosfera u kojoj svaki njegov subjekt biva tretiran pre svega kao neprijatelj, pa tek onda kao èovek.

Ovaj književni i sociološki postupak je karakteristièan za tekstove sa duboko definisanim primatom kolektivnog nad individualnim i istorijskog nad buduænošæu. Najdirektniji preduslovi za njegovo pojavljivanje su nacionalni i/ili religijski model koji služi kao oruðe za konstruisanje stereotipa. A stereotipi su neophodni za projavu neprijatelja. Od ideja, karakterišu ga glorifikacija svesnog žrtvovanja i slepog rodoljublja, viši ciljevi, zatim hrabrost, borbena spremnost i surovost prema neprijatelju kao vrhunske vrline. Verovatno zbog toga što je kao književni termin još uvek nedefinisan, ovom krajnje širokom pojmu je veoma je teško izdvojiti stilska obeležja. Ipak, nešto što se veoma èesto pojavljuje kada se radi o epskim pesmama, jesu konstrukcije koje govore o borbi i ratu («èasna smrt», «èasni krst», «krvcu proljevati», «lako udariti»).

U sabranoj graði se nalazi sedam primera scena kojima se ilustruju surova muèenja i bolne smrti. U dva od ukupnog broja se o njima saznaje iz preprièavanja nekog od junaka, dok su u ostalim sluèajevima saopštene od strane pripovedaèa/lirskih subjekata. Nijedno od uputstava za analizu se ni na koji naèin ne dotièe ovih potresnih motiva.

Ono što veoma pospešuje odluènost da se radikalno dela jeste odobravanje nasilja od strane autoriteta – bilo slavnih istorijskih liènosti, bilo glavnih junaka dela.

U odlomku iz „Smrti Smail-age Èengiæa“ se ni u jednom trenutku se ne žali za ubijenim mladim ljudima, jer su oni umrli èasno: „postavili su glavu na oltar otažbine“,

U odlomku „Pisama iz Italije“ Ljubomira Nenadoviæa se pak ide korak dalje – naime, lik Njegoša oštro napada poturice i želi da im „srpsko zrno srce raznese“.

U odlomku iz Njegoševog „Gorskog vijenca“ vladika Danilo izgovara: “U njih druge mislim sada nema, | do što ostre zube za susjede, | da èuvaju stado od zvjeradi.” Bez odgovarajuæeg komentara u uputstvu za tumaèenje, opet, sledi da je ratni sukob èastan – ne samo prihvatljiv nego i poželjan.

Veæ na samom poèetku odlomka iz narodne epske pesme „Poèetak bune protiv dahija“ piše: „valja vojevati | za krst èasni krvcu proljevati, te je narodni pevaè, upotrebivši reè „valja“ na datom mestu, iskazao subjektivan stav da je poželjno ubijati u cilju odbrane pravoslavlja.

Komentar je ponovo izostao. U nastavku teksta se u nekoliko navrata banalizuje ljudski život i krajnje neposredno predstavlja koliko je jednostavno oduzeti ga (kada dahije nabrajaju Srbe koje æe da pobiju). Isti postupkak je korišæeni da bi Turci bili prikazani kao tirani.

Senjanin Tadija ide najdalje: iako su srpski junaci Turke zarobili, a ne pogubili, završni stihovi pesme govore o tome kako on, ni u naznakama ne poštujuæi vrednost ljudskog života, odseca iz osvete glavu svome neprijatelju. Doslednost u nedostatku komentara.

Zastupljenost modela i poreðenje na osnovu opšteg utiska

Oèevina je u dvadeset i pet navrata na razlièite naèine prikazana kao žrtva, dok su njeni najèešæi neprijatelji bili Islam (èak šesnaest puta), fašisti (tri puta), Hrvati (dva puta, od toga jednom implicitno) ili je neprijatelj bio krišom prisutan, ali ne i imenovan. (momenat zavere u službi konfuzije – èitalac biva naprasno zbunjen, pa uplašen; nepoznavanje → strah → mržnja → ubistvo?). Kao reakcija na silovita prenaglašavanja istorijskih okova u kojima je jedan narod bio držan (pri èemu se neprijatelj u uputstvu za analizu ne kvalifikuje kao negdašnji), na veæ postojeæu frustraciju zbog neslavne nacionalne prošlosti, kalemi se bes.

Ratna tematika je u dve èitanke zastupljena u èak trideset i pet tekstova što je 31% od ukupnog broja (devetnaest od osamdeset i jednog u èitanci za sedmi i šesnaest od èetrdeset i tri teksta u èitanci za osmi razred), meðu kojima samo jedna treæina u sebi nosi manje ili više oštre kritike nasilnog ostvarivanja nacionalnih ciljeva i pretenzija. Nalazimo da je ta èinjenica krajnje porazna, premda iz nje proizilazi da je rat u preostale dve treæine sluèajeva ili predstavljen kao društveno prihvatljiva kategorija ili jednostavno nije ni komentarisan.

Još jedna èinjenica je zaokupila našu pažnju: Srbi su samo u jednom sluèaju[4] prikazani kao neprijatelj neke druge nacije, odnosno kao inicijator tuðe bede – i to važi samo ako se ovaj usamljeni primer tumaèi van konteksta okruženja – pa je odatle proseènom trinaestogodišnjaku/-inji nemoguæe otresti se nametljivog, ali krajnje logiènog pitanja pravde.

Antiratne poruke

Sa druge strane, u èitankama su sadržani i tekstovi koji nose veoma snažne antiratne poruke. Posebno izdvajamo poglavlje Samo se srcem jasno vidi iz Èitanke za osmi razred, u kome se kroz kratku proznu formu, odlomke dramskih tekstova i romana u stihu i dominantne lirske pesme, predstavljaju ljubav, èovekoljublje i mir kao najveæe vrline, veène ali i dostižne težnje èoveka.

Uputstvom za analizu pesme «Ala je lep ovaj svet», dominira poziv èitaocu da svet posmatra sa radošæu, ljubavlju i gostoljubivošæu. U završnom delu teksta, nalazi se odlomak iz Deretiæeve „Istorije srpske književnosti“ koji se odnosi na Zmajevu ljubavnu poeziju, a u kome je sadržan lièni stav kritièara o bolu i patnji koji inspirišu umetnièku kreativnost. «Ne misle se ubiti veæ se misle ljubiti» je veoma vedra i optimistièna poruka istoimene narodne lirske pesme u kojoj je ljubav – meðuljudska kao i ljubav prema miru – osnovna vrlina.

Eshilov „Okovani Prometej“ se bavi èovekoljubljem u najširem znaèenju i poruèuje da se zbog njega vredi žrtvovati. I analiza je u odgovarajuæoj meri koncentrusana na humanost, no autorke nude vrlo zanimljiv primer multiperspektivnosti. Naime, na jednom mestu se kaže da se Prometejevo ponašanje može sa druge strane posmatrati kao „buntovnièko i prevratnièko“ – naspram prvog tumaèenja prema kome je on olièenje ljudskosti. U svakom sluèaju, saveti za analizu su zakljuèeni upuæivanjem èitalaca na razmišljanje o jednakosti i solidarnosti.

Još jedan svetao primer je i poema «Jama», koja se smatra jednom od najboljih dela sa antiratnom porukom u književnostima balkanskih naroda. Ipak, autori udžbenika instrukcijama na kraju teksta skreæu pažnju na pobedu muèenika nad muèiteljem. Uvodi se pretpostavka o osveti kao olakšanju – «sveta osveta».

Druga èitanka nema zasebno poglavlje ovog tipa i to se, komparativnom analizom pokazalo kao nedostatak u odnosu na prvu. Ipak, i u njoj postoje pojedinaèni primeri slièni onima koje smo naveli iz prve knjige, èak i ako prema svim kriterijumima izgleda kao da su zalutali u poglavlja u kojima se nalaze i ukoliko ne sadrže nikakav komentar ni uputstvo za analizu. Takav je sluèaj sa «Baladom o Stojkoviæima» Ljubomira Simoviæa koja nosi jaku antiratnu poruku, obesmišljava ubijanje i na suptilan, tragièan ali ne i surov naèin navodi užase ratovanja. No ova se pesma nalazi na kraju Tog naselja u mojoj krvi, poglavlja preplavljenog nacionalnim i religijskim modelima sa tri epske pesme izrazito nasilnog sadržaja i ideje o borbenom junaštvu.

Kako su èitanke izraðene od strane razlièitih autorki, kao i zbog mnogih drugih èinilaca (plan i program koji obraðuju, uzrast korisnika, broj tekstova...), nemoguæe je posmatrati ih kao celinu.

Èitanka za osmi razred sveukupno odaje utisak udžbenika daleko primerenijeg osnovcima. Dok je u njoj celo poglavlje posveæeno mirovnjaèkim tekstovima, u èitanci za sedmi razred naspram tog stoji poglavlje koje propagira potpuno suprotne vrednosti. I pored svega navedenog, ne može da se insistira na tome da ratnièki model dominira ijednim od dva opusa. Smatramo da to nije od znaèaja, premda je samo njegovo postojanje svakako veoma znaèajan problem. Želeli bismo da naglasimo da vrednost datih književnih dela po sebi i veæine datih odlomaka zaista jeste neizmerna, kao i veoma èesto njihov znaèaj u istorijskom kontekstu i trenutku u kom su saopštena, ali ih neodgovarajuæi komentari od strane autora Èitanki u velikom broju sluèajeva èine neusklaðenim sa uzrastom i nivoom znanja èitalaca.

[1] Prema: Žirarde, Raul: Politièki mitovi i mitologije, XX vek, Beograd, 2001.

[2] Žirarde, R.: Politièki mitovi i mitologije, XX vek, Beograd, 2000.

[3] Jedna od prvih primedbi vezanih za Èitanku za sedmi razred, a ujedno i onih oko kojih smo se najlakše složili, jeste to da njena autorka ima veliki problem sa odvajanjem (moguæe i razlikovanjem) liènog stava od opštevažeæe istine. Ovo zakljuèujemo ne pretendujuæi da utvrdimo da li se radi o nemoguænosti ili jednostavno nedostatku potrebe, premda taj parametar ne smatramo bitnim. Pomenuti fenomen je, prema našem mišljenju, veoma opasan, jer deca koja tek završavaju osnovnu školu nemaju dovoljno razvijen kritièki aparat glede borbe sa eventualnim pogreškama u autorkinim pogledima na svet, ukoliko takve pogreške postoje.

[4] Odlomak epske pesme „Poèetak bune protiv dahija“, Èitanka za osmi razred;


Govor mržnje

Elementi govora mržnje u èitanci za sedmi razred
Marko Stanisavljeviæ

„Mržnja nije naša, veæ nam je data“

Govor mržnje je pravna i politièka kategorija, ali i jezièka i društvena pojava i kao takva se našla u fokusu našeg interesovanja. U pravno - politièkom smislu, govor mržnje možda i najbolje definiše preporuka Saveta Evrope koja kaže: „Govor mržnje podrazumeva sve oblike izražavanja koji šire, raspiruju, podstièu ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, ukljuèujuæi tu i netoleranciju izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstva prema manjinama i ljudima imigrantskog porekla.”

Meðutim, jezièki potencijal i društveni kontekst u kojem se govor mržnje ispoljava su donekle složeniji.

Osnovni cilj govora mržnje nije podstrekivanje mržnje jer ona veæ postoji, veæ opravdavanje mržnje, kao i njenih posledica. Cilj govora mržnje je da pokaže da je nasilje, pa i zloèin, ubistvo, istrebljenje ili genocid, normalno i društveno prihvatljivo.

Osnovni mehanizam kojim govor mržnje dolazi do svog rezultata jeste dehumanizacija. Skidanje obeležja ljudskosti sa pojedinca, sa ciljem da nasilje u svim pojavnim oblicima, na kraju i oduzimanje života bude društveno prihvatljivo. Stvaranje atmosfere nekažnjavanja i odobravanja kroz delovanje i ovaj tip govora je direktan put u zloèin iz mržnje. I ovo se najèešèe postiže etiketizacijom liènosti ili grupe, gde su dominantne kategorije neprihvatljivosti upravo one koje se iz nekog razloga tradicionalno ne pripisuju veæinskoj grupi. Ali u poslednje vreme, posebno se izdvajaju dve nove etikete, koje zadiru i u intimu savršene slike nacije, koju pripadnici srpske nacije imaju sami o sebi. To su pojmovi kriminalca i izdajnika.

Elementi govora mržnje koje æemo tražiti u èitankama su: stereotipi, relativizacija ljudskog života, dogmatske istine i etikete.

Stereotipni prikazi

U èitanci za sedmi razred, tematski se izdvajaju drugo, treæe i èetvrto poglavlje: Sveto slovo o mudrosti i ljubavi, U korenu starom struju snažna hrana i To naselje u mojoj krvi. Sva tri poglavlja se bave srpskom književnošæu: prvo baca akcenat na život i delo Svetog Save, drugo u fokusu ima Kosovo, dok se treæe bavi stradanjem srpskog naroda kroz istoriju.

Stereotipni prikaz srpske nacije dominira u druga dva poglavlja. Pripadnici srpskog naroda su dominantno predstavljeni kao žrtve, u najveæem broju tekstova imenovan je i neprijatelj. Èak i u situacijama kada se to iz teksta ne može izvesti, intervencija autorke je tu da nam skrene pažnju na muèeništvo srpskog èoveka, i na postojanje neprijatelja. Srbi su neustrašivi, hrabri, nadmoæni u odnosu na neprijatelja, nikad u fizièkom veæ u moralnom smislu. Srbi su hrabar i neuništiv narod koji prkosi celom svetu svim svojim biæem, a svet se kao takav namerio da ga uništi (Milan Rakiæ – Na Gazimestanu – komentar autorke: „Kako razumeš ’zapadnjaèku reku’ ... koja je zahvatila pesnikov naraštaj...“) Sa druge strane, imamo stereotipni prikaz neprijatelja, najèešæe je to Turska kao država ili islam kao religija. Osobine: nemilosrdnost, krvožednost, mrak... Svaki neprijatelj je predstavljen kao antipod srpstvu, pre svega u duhovnom smislu. I to se dodatno naglašava u analizama. Najotvoreniji stereotipni prikaz jedne nacije je dat od strane same autorke, uz romsku narodnu uspavanku. Ovde autorka ne preza od široke generalizacije – pripisuje odreðenu osobinu celom romskom narodu. Stereotipni likovi kao takvi su poznata stvar u književnosti – najmlaði sin, na primer, gde je stereotipizacija lika sasvim legitimno i prihvaæeno književno sredstvo i naèin graðenja lika sve do epohe moderne, kada se odstupa od šablona i pribegava drugim naèinima karakterizacije lika. Ova informacija, meðutim, nije poznata proseènom uèeniku sedmog razreda. Sa druge strane on veæ živi u sredini gde su stereotipi duboko uvreženi u sistem vrednosti, i on kroz školski sistem samo dobija potvrdu legitimnosti takvog naèina razmišljanja. Šta je ovde sporno? Etnièki stereotipi su osnovno „oružje“ nacionalizma, koji uzdiže sopstveni narod, pripisujuæi negativne osobine onom „drugom“. Taj „drugi“, se kroz modernu istoriju srpskog naroda u poslednjih dve stotone godina menjao, ali su njegove karakteristike uvek predstavljane kroz opoziciju karakteristikama srpskog naroda. I iako je Otomanska imperija nestala pre gotovo sto godina, što modernu Srbiju od moderne Turske deli barem jedna država, još uvek su „Turci“ najprisutniji neprijatelj srpskog naroda.

Dogmatske istine kao moralne vrednosti i relativizacija života

Ova tri poglavlja èine centralnu celinu èitanke, i zauzimaju osamdeset strana. Prožimanje duhovne, religijske tradicije srpskog naroda, odnosno pravoslavlja je naglašeno u svim tekstovima ova tri poglavlja sa izuzetkom tri teksta. Nesrazmera postoji, jer se u pozitivnom svetlu ne prikazuje niti jedna druga religija, kao ni pogled na svet. (Matija Beækoviæ – „Sveti Sava je zasnovao srpskoga èoveka, to je njegov najdublji nacrt, najtrajnija graðevina i najveæa zadužbina“ u delu Sveti Sava je zasnovao srpskog èoveka koji autorka ostavlja bez ikakvog komentara ili uputstva za analizu, da ne spominjemo besprizorno pitanje posle dela Boj na Kosovu Ljubomira Simoviæa – „Zašto su vrata carstva nebeskog za Bajazita nepristupaène i zauvek zatvorene“) postoji moguænost vreðanja pripadnika drugih verskih zajednica, kao i ateista.

Autorka èitanke je ovde potpuno neosetljiva na kontekst, jer se veæina tekstova odnosi na tradiciju naroda ovih prostora iz srednjeg veka, kada su vladali drugaèiji modeli ponašanja, i na snazi bio drugi sistem vrednosti.

Problem nastaje kada se propagiranjem hrišæanskih dogmi kao oèekivanog modela ponašanja ulazi u relativizaciju ljudskog života. Ovakva relativizacija „zemaljskog“ života je kroz pitanja za analizu postavljena kao ispravan model prihvatanja stvarnosti više puta. (Smrt vojvode Prijezde – narodna pesma, komentar autorke: Mada se pesma završava smræu vojvode Prijezde i njegove žene Jelice, ona ne pobuðuje beznaðe. Razmisli zašto“).

Sa druge strane imamo èitav niz drugih modela obezvrednjavanja života kao takvog. U više navrata u tekstovima se kao motiv javlja obraèun koji se završava ubistvom, koje ostaje nekažnjeno, (Stjepan Mitrov Ljubiša – Kanjoš Macedonoviæ, bez komentara autorke o ubistvu, nameæe se zakljuèak da je smaknuæe u redu, jer je Furlan bio odmetnik - kriminalac) ili se opravdava (Starina Novak i knez Bogosav – narodna pesma. Pitanje autorke posle teksta: „Èime je turski mladoženja zaslužio da bude kažnjen?“). Razlièito vrednovanje ljudskog života na osnovu liènih svosjtava (Boj na Kosovu – Ljubomir Simoviæ. Komentar autorke: ... „i da je Miloševa smrt lepša nego Vukov život“). Smrt za otadžbinu kao najviši oblik žrtvovanja i u izuzetno pozitivnom kontekstu (Milan Rakiæ – Na Gazimestanu – „... èime pesnik dokazuje da je dostojan istorije svog naroda“. Odgovor koji se nalazi u pesmi je nedvosmislen: „Ja æu dati život, otadžbino moja; znajuæi šta dajem i zašto ga dajem!“).

Nažalost, nigde se ne objašnjava nijedan od ovih stavova, veæ se oni kao dogmatske istine daju uèenicima. Negde na svojoj površini ovo jesu uèenja pravoslavne crkve, koja jeste deo tradicije jednog dela uèenika, ali pravoslavlje nije državna religija i ovakva favorizacija je sporna. Druga stvar na koju autorka udžbenika ne obraæa pažnju uèenicima je opet vremenski i istorijski kontekst kako nastajanja samog dela, tako i vremena koje to dato delo opisuje. Forsiranje ovakvog pogleda na svet bilo bi potpuno legitiman recimo u 15. veku i ne bi zahtevao dodatna objašnjenja. Ali na poèetku 21. veka na ovaj naèin i u ovoj meri relativizovati ljudski život kao takav – princip je koji se u najmanju ruku kosi sa osnovnim naèelima koncepta ljudskih prava, koji je više nego jasno definisan u normativnim aktima Republike Srbije. (Ustav Republike Srbije, èlan 24, stav 1: „Ljudski život je neprikosnoven“)

Izdajnik

„Samo pokaži krivca – eto koride“


U Srbiji se podela na patriote i izdajnike vrši svaki put kada se otvara novo, ili podgreva staro pitanje koje je od „nacionalnog interesa“. I proseèan uèenik sedmog razreda je dobro upoznat sa ovom podelom, jer je dobija kroz medije, kroz domaæu kinematografiju, kroz procese socijalizacije. Jedna od osnovnih poruka poglavlja o Svetom Savi, je poziv na jedinstvo srpskog naroda, na slogu, na ljubav. Veæ ovde se uvode sporni pojmovi ko što su kolektivna svest, gde je Sveti Sava svetionik celom srpskom narodu. Pojam nacionalnog jedinstva i poziv na slogu, i to na ovako grub i nespretan naèin potpuno ukida pluralizam mišljenja, stavova i vrednovanja pojava iz stvarnosti oko nas. Posmatrano kroz istoriju, nikada nisu prolazili dobro oni koji su mislili drugaèije od naèina na koji je mislila veæina, odnosno naèina koji je bio proklamovan kao ispravan i jedino moguæ. Ovo nije za iznenaditi se u jednom društvu koje je autoritarno i patrijarhalno - kolektivistièko u svojoj srži. Individualnost se ovde dožvivljava kao pretnja naciji koja funkcioniše kao organizam i ima svoju kolektivnu svest. Samim tim i pojedinac koji misli drugaèije nije podoban. Kako se osloboditi takvog pojedinca?

Ubiti èoveka koji je kriminalac odnosno odmetnik je potpuno u redu, što se veæ pokazalo u odlomku „Kanjoš Macedonoviæ“, gde na smrt jednog od junaka nije skrenuta nikakva pažnja. Ali imamo i novi trenutak, veoma aktuelan i u današnje vreme. A to je uperiti prstom u nekoga i reæi da je izdajnik. U školi, gde uèenici provode u proseku šest sati dnevno, pet dana u nedelji, tokom osam godina, takoðe se mogu steæi i stièu se osnovna znanja o pojmu izdaje i izdajnika. Tu je uvek podoban Vuk Brankoviæ, a autorka se nije ni potrudila da objasni istorijski kontekst kosovskog boja, jer joj je važnije uvoðenje izdajnika kao pojma. Ovakav diletantski pristup u obradi književnog dela, u konkretnom sluèaju drame „Boj na Kosovu“ Ljubomira Simoviæa, gde bi se ceo sukob prikazan kroz dijalog Lazara i Bajazita mogao svesti na sukom duhovnog i materijalnog sveta, bez uvoðenja niti nacije, niti religije, a ponajmanje izdajnika, vodi nas direktno u legitimizaciju postavljanja etiketa na onoga ko je odstupio od oèekivanog modela ponašanja. Koliko je ovo opasno? I gde je problem?

Zatvaranje lanca

Problem je u tome što se ovim èinom zatvara lanac govora mržnje. Od stvaranja atmosfere sloge i jedinstva naroda, pripisivanja odreðenih osobina celom narodu, i sa druge strane pretpostavljanja tog naroda svim ostalim. Ovde je u pitanju samo jedan model direktne diskriminacije i promocija nacionalizma kao pozitivne vrednosti. Zabrinjavajuæe jeste što se jednom narodu posveæuje ovoliki prostor, i pri tome se ignorišu ne samo pripadnici drugih nacionalnih zajednica koje èine srpsko društvo, veæ se ignoriše i postojanje neke druge vrste identiteta koji nije nacionalni. Kroz proces relativizacije ljudskog života nespretnim uvoðenjem pojmova iz hrišæanske dogme sa autentiènim prikazom srpskog naroda kao nebeskog, što se ogleda i kroz naslov same èitanke, pravi se drugi, veoma važan korak. Odnos autorke prema ljudskom životu je relativan i dogmatski obojen, i provlaèi se od poèetka do kraja èitanke. Nekako odzvanja poruka da je ljudski život zapravo vredan onoliko koliko je èovek spreman da ga plati, kao i da nemaju svi životi istu vrednost. Formulisanje ovakvog stava je samo na korak od opravdavanja oduzimanja života. Taj korak više ne mora da napravi èitanka. Ali ga, na žalost, pravi, uvoðenjem pojma izdajnika – etiketiranjem, bacanjem svetla, imenovanjem, pokazivanjem prstom na onog ko je odstupio od predviðenog modela ponašanja.

Možemo li konstatovati govor mržnje u èitanci PLAVO I ZLATNO? Eksplicitno ne. Èitajuæi samu èitanku od strane obrazovanog i osvešæenog pojedinca stvara se oseæaj nelagode, nezadovoljstva i revolta, jer ima mnogo mesta koja su sporna i kose se sa naèelima modernog pristupa obrazovanju. Meðutim, elementi govora mržnje postoje, i to baš oni koje smo na poèetku probali da definišemo. Jedna ozbiljnija analiza diskursa mogla bi da pokaže taèno mesto ovakvog udžbenika u opravdavanju mržnje i podsticanju zloèina iz mržnje. Nama ostaje da kosntatujemo, da u društvu gde je govor mržnje opšte prisutan, jedan udžbenik mora da stoji na suprotnoj strani. Da ispunjava svoje zakonom predviðene obaveze. Da propagira vrednosti kao što su tolerancija i razlièitost. Ovaj udžbenik to definitivno ne èini.


Model žene i porodice

Modeli žene i porodice i odnosi unutar porodice u èitankama za sedmi i osmi razred osnovnih škola u Srbiji
Milan Škobiæ

Uvod

Teza na osnovu èijeg je dokazivanja nastao ovaj tekst jeste da se u èitankama za osmi i sedmi razred osnovnih škola u Srbiji malo ili nimalo radi na promovisanju jednakosti polova, razlièitih oblika porodice (npr. samohrane majke ili oèevi) i uopšte, promovisanju razlièitosti (ovde konkretno, meðu polovima, ali i ostalim). Ukoliko se teza dokaže, pokazaæe se da èitanke i poruke koje se u njoj mogu naæi (na prvi pogled vidljive) nisu usaglašene sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (èlan 3. na osnovu toga što ravnopravnost meðu polovima predstavlja po samom zakonu jednu od ,,osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ureðenog, humanog i tolerntnog društva“; posredno èlan 145.), i sa Ustavom Republike Srbije (èlan 15; èlan 49).

Obrazovanje je jedan od kljuènih elemenata u odnosu države prema pojedincu i ima veliki uticaj na formiranje pogleda pojedinca na svet. Ukoliko nije izvor pogleda na svet, onda sigurno mora imati veliki znaèaj u potvrðivanju tih pogleda. I eventualno neograðivanje od definitivno zastarelih modela ponašanja koji bi mogli biti izneti u nekim tekstovima, može se tumaèiti kao nepoštovanje zakona i potvrðivanje u tekstu iznetih vrednosti. Konkretan primer se može naæi èitanci za sedmi razred, u tekstu ,,Ropstvo Jankoviæ Stojana“, gde na strani 110. Jankoviæ Stojan posle povratka iz ropstva i saznanja o ženinom preudavanju, uzima svoju ženu nazad za sebe, a mladoženji daje svoju sestru. Nije ovde namera da se spori sam tekst, ali ukoliko autorka èitanke ne dovodi u pitanje njegov odnos prema sestri i ženi kao prema robinjama, veæ istièe njegovu plemenitost što je bez svaða razrešio spor, javlja se problem.

Moguæe je i da æe se pokazati suprotno, da èitanke jesu u skladu sa principima iznetih u zakonu i ustavu. Takoðe, u pitanju su dve èitanke pisane od razlièitih autorki, koje se meðusobno mogu bitno razlikovati. U skladu sa relativnošæu materije kojom se tekst bavi, mogu se oèekivati i pozitivni i negativni primeri. Ostaje da se vidi odnos meðu njima i uticaj koji iz njih proizilazi. Meðutim, kada se u vidu imaju primeri kao što je gorenavedeni iz èitanke za sedmi razred, i svakodnevni život, u kome neretko slušamo o nasilju u porodici svih oblika, uglavnom od strane muškaraca prema ženama, može se zakljuèiti da eventualno nepoštovanje zakona u ovoj oblasti ima velike posledice. Shodno tome, osvrt na ovu temu jeste potreban.

Pre samih analiza èitanki, takoðe valja skrenuti pažnju na zamršenost pitanja: koje likove ukljuèiti u brojeve, analize, statistike? Za poèetak, da bi lik bio ubaèen, moralo je u pitanju biti biæe sa ljudskim likom. Takoðe, lik je morao imati nekakav uticaj na radnju, bilo da je pasivan ili aktivan. Ipak, kako su ovi pojmovi vrlo relativni, pre svakog iznešenog broja stajaæe ograda, kako se brojevi ne bi uzimali kao konaèni.

Èitanka za sedmi razred

Pogledavši odnos broja tekstova autora naspram broja tekstova autorki, može se naslutiti pravac u kojem se kreæe ova èitanka po pitanju modela i ravnopravnosti. Od ukupno šezdeset i tri teksta, tri autorke su napisale èetiri teksta, èetrdeset i pet tekstova su napisali autori, dok je ostalih èetrnaest tekstova uzeto iz narodne književnosti (izbori iz narodne književnosti podvedene od strane autorke pod jedan naslov se vode kao jedan tekst). Desanka Maksimoviæ je autorka dva teksta, dok se u èitanci mogu naæi još po jedan tekst Ane Frank i Grozdane Olujiæ.

Pitanje koje se može postaviti u cilju obesmišljavanja znaèaja ovih brojeva jeste pitanje relevantnosti pola autora za tekstove, koji bi trebali predstavljati razvitak celokupne književnosti (najviše u Srbiji, potom u Evropi, pa u svetu). Na to se pitanje može odgovoriti drugim pitanjem: koliko predstava o književnosti u èitankama odgovara stvarnom razvoju književnosti? Zašto predstavu u èitankama uzeti za bezuslovno istinitu? Na kraju, pretpostavka je da bi takva pitanja najviše stizala iz pozicije onih koji su sa književnošæu iskljuèivo upoznati upravo preko èitanki. Ako, pak, predstava književnosti u èitankama zaista u velikoj meri odgovara realnom razvoju, šta spreèava autorku udžbenika da naznaèi postojanje veæeg broja ženskih autorki (manje relevantnih za razvoj?) Takoðe, valja podsetiti da èitanka nema samo obrazovnu, veæ i vaspitnu funkciju, što bi trebalo da predstavlja dovoljan argument za težnju za ravnopravnošæu polova u èitankama.

U èitanci za sedmi razred, što se ljudskih likova tièe, nalazi se oko sto osamnaest muškaraca i oko èetrdeset i pet žena. Primeæeno je da i muških glavnih likova ima oko èetrdeset i šest, naspram ženskih sedam (u èitanci, kao što se može videti, postoji odreðena kolièina tekstova koje nemaju ljude za glavne junake, dok neke nemaju ljude za likove uopšte). Na osnovu ovih podataka, muškarci kao pol dominiraju u mnogim oblastima života koje èitanka pokriva: ljubav (žena je uglavnom prikazana kao pasivni objekat èežnje, mada postoji i jedan suprotan primer, pesma Desanke Maksimoviæ ,,Strepnja“), duhovnost (poglavlje Sveto slovo o mudrosti i ljubavi koje se bavi svetim Savom i duhovnim vrednostima, naspram trideset i jednog muškog lika, javljaju se tri ženska lika), rodoljublje, rat (poglavlja U korenu starom struji snažna hrana i To naselje u mojoj krvi iz kojeg je uzet primer pesme ,,Ropstvo Jankoviæ Stojana“) itd.

Uloge po polovima

Što se tièe uloga po polovima, muškarci su: princ, èoban, vidar, junak (najèešæa uloga), car, ljubomorni brat, ,,brižni hranitelj“ (narodna pesma ,,Jablanova moba“), prevrtljivi sluga, kujundžija, duhovni utemeljitelj nacije, otac nacije, branitelj nacije, sultan (dušman/materijalista), sluga, vlastelin, aga, otac, pesnik, ,,prkosni zemljoradnik“ (,,Prièa o kmetu Simanu“ Iva Andriæa), hajduk, mladoženja, jatak, pop, pesnik, nauènik, slikar itd.

Uloge žene su, pak: objekat èežnje (èesta uloga), lepotica (èesta uloga), natprirodna sila, ,,lepotica“, prokleta babetina, carica, nežna i krhka supruga, hitroprelja, majka, bogorodica, verna ljuba (èesta uloga), pomiriteljka, prokleta vladarka (,,prokleta Jerina”), krèmarica, nepoverljiva vlastelinka – olièenje zla, staramajka (više puta), Venerin kip, verenica, udavaèa itd.

Najèešæa uloga muškarca junak, a žene je lepotica, objekat èežnje i verna ljuba (koja se našla ovde pre svega zbog velikog broja epskih pesama). Na dekonstrukcijama ovih uloga se ne radi, èak i kada postoje tekstovi na kojima bi se iste mogle izgraditi. Konkretan primer se može naæi na 41. strani, u pesmi ,,Nadžnjeva se momak i devojka“ u okviru izbora poslenièkih narodnih lirskih pesama. U samoj pesmi devojka u nadmetanjima uvek pobedi momka minimalnom razlikom, disciplinovanija je i predanija radu. Na osnovu ovog teksta, koji bi mogao biti pozitivan primer ravnopravnosti polova, autorka postavlja pitanje koliko devojèine pobede odgovaraju realnosti, te celu pesmu tumaèi iskljuèivo u smislu da je momak zaveo devojku, to jest, nadvladao nad njom.

Porodièni modeli i ilustracije

Što se porodiènih modela i odnosa meðu èlanovima porodica tièe, slede najzastupljeniji tipovi koji se javljaju u èitanci: majka – æerke, otac – sin(ovi) (vrlo èesto), muž – žena (vrlo èesto); reðe, ili po jedanput, se pojavljuju sledeæi tipovi: majka – sin – sestra, žena – svekrva, majka – sin, brat – brat itd. Broj èlanova porodice nije poznat, i vrlo èesto su u pitanju razorene porodice, najèešæe usled ratova. Deca mlaða od šesnaest godina se retko pojavljuju (Ivo Senkoviæ u pesmi ima šesnaest godina), i nisu aktivni nosioci radnji.

Kroz ilustracije u èitanci je jasno predstavljena podela na muškarce kao duhovnike i ratnike i na žene kao objekte èežnje, pasivne ideale ljubavi. Muškarci nosioci glavne uloge u oko dvanaest ilustracija, uglavnom u poglavljima ,,Sveto slovo o mudrosti i ljubavi“, ,,U korenu starom struji snažna hrana“ i ,,To naselje u mojoj krvi“. Žene se u ilustracijama kao nositeljke glavnih uloga pojavljuju ukupno oko deset puta, od toga sedam puta u prvom poglavlju, ,,Èeznem da ti kažem“ (naspram jedne ilustracije sa deèakom kao glavnim i jedinim likom), a od ostala tri sluèaja, dva puta je ženska uloga, uloga Bogorodice sa malim Isusom u naruèju. Ipak, primetno je da je odnos broja ilustracija sa glavnim muškim prema broju ilustracija sa ženskim likovima relativno ujednaèen. Zanimljivo je da se ilustracije sa religijskim sadržajem (crkve, ikone, detalji sa hramova itd.) pojavljuju oko sedamnaest puta, dakle èešæe nego ilustracije sa ženskim likovima kao glavnim.

Autorka se uèenicima obraæa u drugom licu jednine, ali se u biografijama može videti stav prema rodnoj osetljivosti naziva zanimanja. Tako za Grozdanu Olujiæ, na 181. strani, u odeljku ,,Pisci i dela” piše da je ,,pripovedaè i romansijer“, dok je u sluèaju Desanke Maksimoviæ na 180. strani nedosledna, te prvo kaže da je ,,velika srpska pesnikinja“, da bi potom rekla da se ogledala ,,i kao pripovedaè i romansijer”.

Autorkin stav o potrebi za dekonstrukcijom patrijarhalnih normi na koje ovaj tekst stavlja akcenat, ogleda se u sledeæim tvrdnjama, na 173. strani: ,,Potrebno je da i ovoga puta imaš na umu da i ovaj roman, iako je radnja smeštena u banatsko selo i u prošlost (,,Pop Æira i pop Spira“ prim. autora), kazuje i o nama, kao i o veènim ljudskim naravima i sudbinama, u kojima se možemo prepoznati i mi danas, ali i svi oni koji æe doæi posle nas. Zapamti da je svaka književna prièa savremena i svevremena.” Jasno je, dakle, po autorki, da vrednosti iznete u tekstovima u èitankama treba da važe uvek jer su u ljudskoj prirodi. Ako treba da važe uvek, a veliki broj oslikava, ili èak velièa patrijarhalan odnos unutar porodice, sledi da ova èitanka ne radi na rušenju patrijarhalnih normi.

Èitanka za osmi razred

U èitanci za osmi razred odnos broja autora prema broju autorki jeste trideset i pet autora prema tri autorke, sa još pet tekstova iz narodne književnosti. Jedan tekst (,,Zbogom mojih petnaest godina“) je potpisano pseudonimom autora i autorke.

Odnos broja muških likova prema broju ženskih likova jeste sto dvadeset i tri muškarca prema trideset i pet žena, što predstavlja nepovoljniji rezultat u odnosu na èitanku za sedmi razred. Odnos broja glavnih muških likova prema broju glavnih ženskih likova je trideset i tri prema pet (ukupan broj tekstova je èetrdeset i dva, iz èega se vidi da tekstova bez ljudi ima znaèajno manje nego u èitanci za sedmi razred). Prva ženska osoba u èitanci, koja je uvrštena u likove, i ženski glavni lik, pojavljuje se na 55. strani, u anegdoti o Milici Stojadinoviæ Srpkinji i Ljubomiru Nenadoviæu.

Uloge po polovima

Uloge po polovima su, za muškarce sledeæe: dahija, knez, guslar (nosilac nacionalnog identiteta), vladika, sluga, plemiæ, junak (nekoliko puta), božanstvo, monah, vojvoda, siroèe, èobanin, gazda (bilo propali ili ne, u svakom sluèaju, najèešæa uloga), usud, zanesenjak, svetski putnik, hodoèasnik, gostionièar, itd.

Žene se javljaju u sledeæim ulogama: intelektualka, provodadžijka, domaæica (najèešæe), seljanka, objekat èežnje (nekoliko puta, bilo istinske, bilo površne), vlast, sila, èarobnica, boginja, kapetanija, ,,sreæa“, ,,matora devojèura“, zanovetaèica (koja na kraju biva istuèena), gostionièarka itd.

Dakle, najèešæi su primeri za gazdu i domaæicu. Na takve stvari u samoj èitanci nije stavljan akcenat, zato što su analize vezane za pojedinaène tekstove, ali situacija postaje jasnija kada se gleda na nivou cele èitanke. Istina, postoji i pozitivan primer dekonstrukcije tipiène predstave, u ovom konkretnom sluèaju, seljanke i plemiæa. U analizi teksta ,,Evgenije Onjegin“ , koje sadrži Tatjanino pismo Onjeginu i Onjeginovo pismo Tatjani, u analizi je postavljen sledeæi zadatak: ,,Saèini skice ili portrete Evgenija i Tatjane, objašnjavajuæi ih društvenim prilikama, klasnim obeležjem, vaspitanjem... Pri tom uzmi u obzir i individualne osobenosti ovih junaka.“ Na osnovu ovog primera, deci se šalje poruka da vrednosti nisu nepromenljive i svevremene, i da je uticaj društva kljuèan u dodeljivanju uloga pojedincima, u ovom sluèaju na osnovu pola.

Meðutim, indikativni su i primeri na strani 82. i 192. U prvom sluèaju, u pesmi ,,Riba i djevojka“ u okviru teksta ,,Narodne lirske ljubavne pesme (izbor)“, riba devojku oslovljava sa ,,luda budalo“, da bi se posle u analizi celokupnog teksta tražilo da se pronaðu elementi humora. Ovo je jedina stvar koja bi po seksistièkoj osnovi mogla biti smešna. Mogla bi nekome biti smešna i velika kolièina svuda zastupljenih arhaiènih izraza, ali teško da su autorke ciljale na taj humor.

U drugom primeru, o kome je veæ pisano , ali u drugoj èitanci, radi se o narodnoj pripovetci ,,Nemušti jezik“, i njenom kraju u kojoj gazda, bivši èobanin, prebija svoju suprugu zbog njene radoznalosti koja njemu ugrožava život. Problematièno je sledeæe pitanje koje autorke postavljaju: ,,Po kojim svojim karakteristikama se završni deo Nemuštog jezika pretvara u šaljivu pripovetku?“ Umesto osude, nailazimo na neprihvatljivo blagonaklono gledanje na nasilje u porodici.

Porodièni modeli i ilustracije

Od odnosa u porodici, najzastupljeniji je odnos otac – sin. U tekstu ,,Buri i Englezi (odlomak)” Stevana Sremca, otac redovno tuèe svog sina. Umesto da se kroz analizu osudi, postavlja se pitanje kako se Marjan (sin) iskupio pred ocem i odobrovoljio ga, iz èega proizilazi da su batine koje dobija od oca iskljuèivo Marjanov problem. Takoðe, ceo odnos izmeðu oca i sina u ovom tekstu se naziva kroz celu analizu ,,humoristièkim“ i ,,pouènim“. Prisutni su i sledeæi odnosi: stric – bratanac, muž – žena (nekoliko puta), baba – unuk, majka – æerka, muž – žena – sin

_________________
Why don't we do it in the road?


Top
 Profile  
 

PostPosted: Tue May 12, 2009 8:51 am 
Moderator
User avatar
Offline

Joined: Tue Jun 06, 2006 5:06 am
Posts: 3077
Marko, mlad si (ako si pre 6 godina zavrsio osnovnu skolu, onda si za mnoge od nas ovde - mlad (bez uvrede).

U pitanju je TENDENCIOZNO - MALICIOZNO - ISPIRANJE MOZGOVA OMLADINE.

TALIBANIZACIJA - na mala - i na velika vrata.

Nakon visedecenijskog komunistickog ispiranja mozgova (ili barem pokusaja) - odjednom je - gotovo preko noci - doslo do klerikalizacije drustva.

Preko noci su drugovi postajala - gospoda - a Marksizam je zamenjen Veronaukom.

Iz jedne krajnosti - u drugu.

A ovo - koje bezuspesno branis - nije videlo Muzickog Obrazovanja - jer smo cak i mi - generacija kojoj su POKUSALI da isperu mozak "savrsenstvom i nezamenljivoscu Socijalistickog Samoupravljanja" - u skolama ucili nesto sto se zove MUZICKA VREDNOST.

Ne mozes mi opravdati ucenje Zikinog Kola i ostalih nebuloza - kao OBRAZOVANJE dece - jer to videlo obrazovne vrednosti nije.

U Muzickom obrazovanju treba da se uce koreni muzike - od prapocetaka - do danas - da se obradjuju svi relevantni muzicki (umetnicki) periodi - najznacajniji autori - kao i njihova poznata dela.

A te "Skripi djeram ko je nabo Maru" pesme ti ostavi za kafane - gde im je i mesto - a ne u obrazovanju dece.

I to sa Mokranjcem je jedno preterivanje (sa nacionalistickom pozadinom) - a ove narodnjake - vec sam rekao.

Sve ovo govorim zato sto treba na osnovu ovoga pokrenuti inicijativu i vrsiti pritiske na Pokrajinske Vlasti da se umesaju u ovu oblast - i da izvrse potrebne promene. Mene se licno ne tice sta ce deca u Srbiji da uce - ali me se itekako tice sta ce deca da uce u Vojvodini.

Vojvodina je zemlja evropske osnove i orijentacije - i u njoj nema mesta primitivizaciji ni u cemu - u obrazovanju - pogotovo.

_________________
Who dares - wins


Top
 Profile  
 

Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 10 posts ] 

All times are UTC + 1 hour [ DST ]


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Search for:
Jump to:  
cron
Style by phpBB3
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group