Poslednjih dva meseca baš se pirovalo po lokalnim restoranima, čardama, splavovima i ostalim nazovi elitnim mestima gde je prevashodno pravilo videti nekog ili biti viđen. Proslavljanje male ili pak velike mature deo je tradicije na ovim prostorima i postaje stereotip palanačkog mentaliteta. Lepo je videti neke stare drugare iz osnovne ili srednje škole s obzirom da je jedan dobar deo već odavno zdimio po inostranstvima širom planete pa se baš ne mogu tako često videti po varoškom centru gde uglavnom cirkuliše život palanke. U svakom slučaju veliki broj fotografija sa fejsbuka svedoči kako se i na koji način slavilo.

Prvi susreta sa svojom generacijom iz školskih klupa ima za cilj da se vidi koliko je ko obrađen odnosno koliko se ko prilagodio pravilima igre i kome je kakva uloga dodeljena u teatru zvanom život. Isfoliranost poprima dimenziju holivudskih filmova b produkcije. Nekada veseli dečaćići, a danas podgojeni nilski konji u odelima i kravatama obično glume kojekakve biznismene, ljude od kojih kao nešto zavisi. Bivše curice sad već zrele sponzoruše (barem na prvi pogled) ne skidaju dežurni osmeh sve ljubeći se u vazduhu kako im se jeftina šminka ne bi razmazala po licu. I svi glume uspešnost, sreću i bezbrižnost kao da je život španska serija u kojoj su baš oni glavni junaci. Znaš, ama baš im sve ide od ruke. Naravno u takvoj skupini se pronađe i poneki luzer koji je umesto u odelu došao u farkama i rokerici. Njegova uloga večitog buntovnika ima za cilj da svoje luzerstvo promoviše kao uspeh jerbo on se neda ni godinama, a ni rđavim vremenima. To je tip koji se po pravilu uvek prvi napije ne skrivajući svoje frustracije, jer da ih ume sakriti verovatno bi kao i svi ostali došao u odelu.

E onda kad se večeralo i popilo, maske polako padaju. Muzika i alkohol učine svoje, krv proključa, natežu se kravate i počinje užičko. Hebote svi igraju kolo ko da su rođeni pored Morave. Za razliku od moje generacije u kojoj su čak i deca sa sela slušala rokenrol, nove turbo generacije nose seme pinkoslavije i pinkosrbije. Ruke se šire, lupaju čaše, matorke igraju trbušnjake. Mentalitet palanke dobija svoj zanos i ubrzo uviđate da nije samo onaj u farkama luzer, shvatite da je država Srbija proizvela nekoliko promašenih generacija koje se zaista nemaju ničim pohvaliti. Život njihove dece neće se po ničemu razlikovati od njihovih života, biće i dalje robovi izrabljavačkih režima naučeni da odglume svoju životnu priču koja im je dodeljena. U stvari nema promene, one unutrašnje, sve je isto osim naših lica punih bora, retke kose i opuštenih dojki stavljenih u anatomske grudnjake.

Svi starimo osim onog što nas čini pokornim

Mislim da sam doziveo nesto jako slicno pre par godina. Doduse nisam se napio ali sam sa velikom dosadom posmatrao sve one moje klasice kako su se popinkovili u zadnjih nekoliko godina.

Teško bi se bilo napiti među gmizavcima.

Reče dobro jedan od predsednikovih savetnika inače takođe gmizavac:

"Kad smo bili mladi mislil smo da će pravi stvari tek da nam se dese, međutim sad kad smo zašli u godine shvatismo da su nam se prave stvari već desile dok smo bili mladi".